Zaštita na avtomobilot od kražba (makedonski)
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 17 đ Nivo: Saobraćajni fakultet

SODRŽINA:
1. Alarmni sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
2. Buba alarm . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
3. Lavja kanxa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
4. Vlijanie na vremenskite promeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
5. Zaboluvawata i vozeweto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
6. Bolesti na dvižeweto - avtomobilska bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1. ALARMNI SISTEMI
Prviot dokumentiran slučaj na kražba na avtomobil bil vo 1896 godina. Od togaŠ pa se do denes avtomobilite se postojana cel na kradcite. SporeduvajĆi gi podatocite ne e iznenaduvawe Što milioni luĐe vo svetot imaat skapi alarmni sistemi. Denes vo svetot skoro sekoj avtomobil e opremen so sofisticirani uredi za zaŠtita na avtomobilot od kražba. Ovie uredi avtomobilite gi pravat visoko-zaŠtiteni tvrdini na trkala. PoveĆeto alarmni sistemi se sostaveni od:
- senzori (Sensors);
- sirena (Siren);
- dalečinski upravuvač (Radio reciver);
- baterija(Battery); i
- kontrolna edinica(Computer control unit).
Slika 1. Komponenti na alarmniot sistem
Mozokot na alarmnite sistemi e mal kompjuter. Rabotata na ovoj kompjuter e da gi zatvori prekinuvačite koi go aktiviraat alrmot - zvučnite i svetlosnite signali. Kontrolnata edinica i celata alarmna instalacija možno e da bidat napojuvani od akumulatorot, no najčesto tie imaat skriena baterija koja Štiti koga nekoj Će gi prekine kablite od glavnoto napojuvawe - akumulatorot. Ako natrapnikot se obide se obide da gi preseče ovie kabli alarmniot sistem avtomatski se vklučuva.
Senzorite se takvi električni uredi Što gi osetuvaat promenite i ovie promeni gi pretvaraat vo signal koj go praĆaat do kontrolnata edinica.
Postojat poveĆe vidovi na senzori:
- Senzori na vratata (Door sensors) - ovie senzori se najčesto koristeni i rabotat na principot ako nekoj ja otvori vratata prekinuvačot se zatvora i ispraĆa električni signali do kontrolnata edinica i taa go aktivira alarmot. Ovie senzori se dosta efikasni no imaat limitirana zaŠtita bidejĆi ima drugi načini da se vleze vo avtomobilot, na primer krŠewe na staklo.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]